Пређи на садржај

Дорније Do 17

С Википедије, слободне енциклопедије
Дорније Do 17 [а]

Дорније Do 17
Опште
Намена Лаки бомбардер и извиђач
Посада 4 члана: пилот, бомбардер и два стрелца
Произвођач Дорније
Димензије
Дужина 16,1 m
Размах крила 18 m
Висина 4,55 m
Површина крила 55,00 m²
Маса
Празан 5643 kg
Макс. тежина при узлетању 7660 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 2 x BMW 132N,
9-цилиндара
Снага 2 x 865 КС или
2 x 645 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 332 km/h
Макс. брзина на H=0 349 km/h,
а на 4000m 396 km/h
Тактички радијус кретања 1460 km
Долет 2200 km
Плафон лета 6200 m
Наоружање
Основно 6 митраљеза 7,92 mm
Бомбе 20 x 50 кг или 4 x 250 кг

Дорније Do 17 (нем. Dornier Do 17) је лаки бомбардер, производио се у немачкој фабрици авиона Дорније. Због своје витке линије, у земљама енглеског говорног подручја добио је надимак „Летећа оловка“. За време Другог светског рата, био је један од три бомбардера који су чинили главни ослонац тактичких бомбардерских снага Луфтвафеа у првим годинама рата.[1] Релативно кратко време га је користила Луфтвафе да би био замењен бољим Јункерсом Ju 88. Усавршена верзија Do 215 произведена је у мањој серији, али ни она није остала дуго у употреби. Дорнијеа покрећу два радијална мотора, уграђена на крилима, а репне површине имају два вертикална стабилизатора. Био је популаран међу својим посадама због лаког управљања на мањим висинама што му је омогућавало изненадне нападе. Ради његове танке конструкције био је мањи циљ и било га је теже погодити него друге немачке бомбардере.

Развој

[уреди | уреди извор]

Дорније Do 17 је конструисан почетком 1930-их, вођа пројектантског тима је био др. Клод Дорније. Авион је био један од три главна немачка бомбардера кориштена у прве три године Другог светског рата. Своју прву борбену мисију авион је имао 1937. године током Шпанског грађанског рата, у различитим улогама у Легији Кондор. Током Другог светског рата коришћен је у великом броју у предњој линији сваке веће акције све до краја 1941. године, када му је коришћење ограничено само на ношење бомби с чиме му је смањена ефикасност и долет. Производња Дорнијеа је завршена у лето 1940, у корист тада новог и снажнијег Јункерса Ju 88. Наследник Do 17 је био Do 27, који се почео појављивати 1942. године. И поред новијих авиона Do 17 је наставио службу у флоти Луфтвафеа до краја рата у различитим улогама, као ноћни ловац, извиђач, транспортер, школски и авион за разна аеро-испитивања. Знатан број преосталих авиона послат је у земље савезнице Немачке. Само неколико авиона је преостало после рата, а задњи је приземљен у Финској 1952. године. Мања количина модернизованих авиона произвођена је за извоз под ознаком Do 215, али су на крају и ови авиони завршили у флоти Луфтвафеа. Производња Do 215 је престала 1941.

Верзије

[уреди | уреди извор]

Do 17K

[уреди | уреди извор]

На основу успеха Do 17 за време циришких авио трка, Југословенско краљевско ратно ваздухопловство је откупило лиценцу за производњу авиона у Државној фабрици авиона у Краљеву. Модификације су се састојале у уградњи бољих звезда мотора Гном Рон 14Н, а додат је топ „хиспано“ од 20 mm као и три митраљеза браунинг 7,92 mm. У тадашњој Југославији израђиване су три верзије: бомбардер Do 17 Kb-1, извиђачки Do 17 Ka-2 и такође извиђачки Do 17 Kb-3. Између Ка-1 и Ка-2 постојала је незнатна разлика, задњи нешто увећани део кабине био је помакнут мало уназад. На Do 17 Ka-3 је, према моделу М-1, доњи део крила био прекривен Дуралуминијумом, а ради ширих мотора увећана је и његова оплата.

Главни чланак: Југословенско краљевско ратно ваздухопловство у Априлском рату

До почетка Априлског рата укупно је произведено 70 авиона. У току Априлског рата већину авиона су на земљи уништили или непријатељ или посаде авиона. Неколико посада је са авионима пребегло на страну савезника, а 11 су Немци продали квислиншкој НДХ

Do 17Z

[уреди | уреди извор]
Дорније До-17 Ка-3 ЈКРВ по слетању на Хелиополис Египат април 1941. год.

Дорније Do 17Z серија је била је најпрепознатљивија верзија, која је израђена у великом броју. Перформансе ове варијанте су знатно надмашиле перформансе претходника. Прве модификације су настале након стицања борбених искустава у Шпанском грађанском рату, када је уочена мана да је Do 17 слабо заштићен од напада одоздо. Услед ограничења поља гађања, његов једини митраљез који је постављен надоле није био довољно ефикасан. Због тога је реконструисан предњи део трупа, са застакљеним носом на врху, заједно с пилотском кабином, која је проширена и спуштена с чиме је омогућена уградња додатног митраљеза. И сама купола кабине је била потпуно у стаклу, протегнута је уназад тако да је била упоредна с нападном ивицом крила и његовим кореном. За тестирање ови верзије израђени су модели Do 17S и Do 17U на које су уграђени мотори DB 600. Како су ови мотори били резервисани за ловачке авионе, користили су се Брамо Фафнир 323 А радијални звездасти мотори. Авион је могао понети до 1000 kg бомби, а посади је додат и четврти члан. Ради додатне тежине наоружања и посаде, мотори су се показали преслаби, па су замењени са јачим моторима Брамо 323 P. Изграђена су само три Do 17S и 15 Do 17U. Модификоване верзије су са пуним оптерећењем имале борбени радијус од 322 km. Касније верзије, Do 17Z-3, Z-4 и Z-5, које су биле опремљене с камерама, двоструким контролама и пловцима (за поморске операције) и даље нису могле потпуно савладати проблеме с долетом и пуним оптерећењем наоружања.[2] Верзије Z модела наставиле су се и даље развијати. Z-6 је био извиђачки авион, иако је израђен само као прототип, а Z-8 се није производио. Z-9 је био опремљен посебним механизмом за испуштање бомби и њиховим ослобађањем са задршком за нападе са мањих висина. Посљедње Z верзије, Z-7 Кауц I и Z-10 Кауц II биле су ноћни ловци, који су коришћени до краја 1941. године.

Do 215

[уреди | уреди извор]

Do 215 је била извозна (експортна) варијанта авион Do 17 Z, вредно је напоменути да је за њу била заинтересована и Југославија. Та, измењена верзија са ознаком Do 215, од којих је неколико испоручено Луфтвафеу и пре него што је основни нацрт прерађен у знатно бољи модел Do 217. Задње варијанте типа Do 17 били су ноћни ловци Do 17 Z-6 и Do 17 Z-10, код којих је стаклени нос замењен чврстим, наоружаним једним топом и митраљезима.[1]

Do 17Z-10 Ћук

[уреди | уреди извор]

Три прототипа су израђена из конструкције постојеће З-серије за модел Do 17Z-7 Кауц I (нем. Kauz - Ћук). Каснији редизајнирани модел Do 17Z-10 Кауц II је у свом металном носу имао један IR рефлектор за Spanner Anlage сиситем откривања. Z-10 је био наоружан с четири 7,92 mm MG 17 митраљеза и два 20 mm MG FF у доњем делу носа. Само десет Кауц II авиона је настало реконструкцијом постојећих авиона Z-серије. Спанер систем се показао у већини случајева бескорисним, па у већину авиона Z-10 није уграђиван. Један Z-10, са ознаком као CD+PV је служио је за тестирање и развој Лихтенштајн радарског система 1941. и 1942. године.[3] У тако раној фази рата није се уграђивао радар, а у пролеће 1942, ловци Do 17 кауц искључени су из наоружања.

Земље корисници авиона Дорније Do 17

[уреди | уреди извор]

Употреба у Краљевини Југославији

[уреди | уреди извор]
Дорније До-17 К Југословенског краљевског ратног ваздухопловства

Југословенске власти су 1936. године наручиле од Немачке 36 авиона Do 17E, а преговори за добијање лиценце за 36 Do 17Ka су завршили 27. јуна 1938. Југославија је 18. марта 1938. наручила 16 комплета Do 17 Ka-2 и Ка-3 по цени од 3.316.788 РМ. Авиони су испоручени у деловима, а посљедњи је примљен 21. априла 1939. Влада је такође тражила куповину лиценце за производњу. На авион се гледало као на поуздан и квалитетан. Југославија је још током 1920. купила Дорније Комет, којег је користило тадашње Поморско ваздухопловство. Иако много скупљи од Комета, с обзиром на немачку спремност за краткорочну испоруку без ограничења у броју, ипак је одабрана верзија Do 17Ka. Дорнијеи су испоручивани без немачке опреме и мотора те су ови делови набављани из Француске. За уградњу су одабрани француски Гноме-Рон Мистрал Мајор мотори за које се тврдило да имају 649 kW (870 КС) и да могу развити брзину 420 km/h на 3.850 m висине.

Пропелери сталне брзине такође су били слаби, а испорука је каснила што је довело и до судског процеса с Пијађо Аеро и Ратијер пропелерсом. Само један од Do 17 испоручен је с немачком опремом. Остали Дорнијеи су били опремљени с белгијским митраљезима FH 7,9 mm, чешким камерама, а неколико је имало Телефункен радио сет. Свеукупно је у југословенским фабрикама израђено 70 примерака авиона Do 17.

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Дорније Do 17Z KG 76, 1940.
    Дорније Do 17Z KG 76, 1940.
  • Авиони Дорније Do 17 у формацији.
    Авиони Дорније Do 17 у формацији.
  • Дорније Do 17Z у Финској.
    Дорније Do 17Z у Финској.
  • Дорније Do 17, 1941. у Совјетском Савезу.
    Дорније Do 17, 1941. у Совјетском Савезу.
  • Дорније Do 17 у Француској.
    Дорније Do 17 у Француској.
  • Формација авиона Дорније Do 17 у Француској.
    Формација авиона Дорније Do 17 у Француској.
  • Два авиона на одржавању.
    Два авиона на одржавању.
  • Бомбардовање, авион Дорније Do 17Z испушта бомбе.
    Бомбардовање, авион Дорније Do 17Z испушта бомбе.
  • Напад авиона Спитфајер на формацију авиона Дорније Do 17 током борбе за Енглеску.
    Напад авиона Спитфајер на формацију авиона Дорније Do 17 током борбе за Енглеску.

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Подаци су за Дорније Do 17P-1 према књизи Christopher Chant:II svjetski rat, Avioni.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Chant, Christopher (1977). „Dornier Do 17”. II svjetski rat, Avioni (на језику: хрватском). Zagreb: Alfa. стр. 14—15. 
  2. ^ Goss 2005, стр. 12.
  3. ^ Nowarra 1990, стр. 41.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ciglić, Boris & Savić, Dragan (2007). Dornier Do 17 - The Yugoslav Story: Operational Record 1937-1947. Jeroplan Books. ISBN 978-86-909727-0-8. 
  • Димитријевић, Бојан Б., Предраг Миладиновић и Милан Мицевски (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918—1944. Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Микић, Војислав В. (2000). Зракопловство Независне Државе Хрватске: 1941-1945. godine. Београд: Војноисторијски институт Војске Југославије. COBISS.SR 72669708. 
  • Микић, В. Војислав. Немачка авијација у Југославији 1941—1945year=1998. Београд: Војноисторијски институт Војске Југославије. COBISS.SR 70494220. 
  • Boris Ciglić;, Dragan Savić (2007). Dornier Do 17 the Yugoslav Story (на језику: енглески). Београд: BORIS CIGLIC - IZDAVAC. ISBN 978-86-909727-0-8. 
  • Goss, Chris (2005). Dornier 17 in focus (на језику: енглески). Walton: Red Kite. ISBN 978-0-9546201-4-1. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Chant, Christopher (1977). „Dornier Do 17”. II svijetski rat, Avioni (на језику: хрватском). Zagreb: Alfa. стр. 14—15. 
  • Nowarra, Heinz J. (1990). The Flying Pencil: Dornier Do 17 and Do 215. Schiffer Publishing, Limited. ISBN 978-0-88740-236-4. 
  • Nowarra, Heinz J. (1993). Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 1 Flugzeugtypen AEG - Dornier. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. стр. 179. ISBN 978-3-7637-5465-6. 
  • Дорније Do 17, Удружење за неговање ваздухопловних традиција Србије [www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/385-dornier-do-17]
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Jarrett, Philip (2000). Flugzeuge. München: Covengarden. стр. 80. ISBN 978-3-8310-9066-2. 
  • Oštrić, Šime (1991). „Bombarderska avijacija Kraljevine Jugoslavije”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 17 — 23. ISSN 1450-6068. 
  • Janić, Čedomir (1991). „Vazdušne borbe nad Jugoslavijom”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 6 — 16. ISSN 1450-6068. 
  • Micevski, Milan (1991). „Pod tuđim zastavama”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 36 — 40. ISSN 1450-6068. 
  • Babac, Dušan (2000). „Kraljevsko vazduhoplovstvo u izbeglištvu 1941-1944.”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. 23: 37 — 38. ISSN 1450-6068. 
  • Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 
  • Мијатовић, Иван; Ђокић, Небојша (2011). „ЛОВАЧКА АВИЈАЦИЈА ВОЈСКЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И ПРАЋЕЊЕ САВРЕМЕНИХ ТРЕНДОВА У НАОРУЖАЊУ - стереотипи и чињенице,”. Расински анали (на језику: (језик: српски)). Крушевац: Историјски Архив Крушевца. 9: 136 — 168. ISSN 1451-4346. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (на језику: (језик: немачки)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 
  • Рендулић, Златко (1974). Ваздухопловне доктрине - гледишта и техника. Београд, Војноиздавачки завод.
  • Stützer H., Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934 , E.S.Mitter&Sohn, Herford. 1994. ISBN 978-3-89350-693-4.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дорније_Do_17&oldid=28514404”